Kada je u pitanju ukrasno zimzeleno drveće za dvorište izbor je zaista velik. Za ovo drveće se može slobodno reći da je ukras svakog dvorišta, ali i drugih prostora gde se posadi. Jedino ograničenje jeste veličina dvorišta i vrta, jer ako je u pitanju manja površina, možda ima i nekih drugih zimzelenih vrsta koje bi se bolje uklopile.
"Visoki četinari" je sasvim odgovarajući naziv jer je u pitanju drveće koje najčešće naraste i preko 20 metara u visinu. Na našim prostorima ima nekoliko vrsta koje su popularne, a dodatni bonus je to što ima i dosta varijeteta. To daje dovoljno prostora za svakoga da nađe i odabere baš ono što će se dobro uklopiti u vaš vrt. Savet bi bio da porazgovarate sa nekim ko je već sadio tu vrstu, možda sa pajzažnim arhitektom ili vlasnikom rasadnika. Jedino kome se ne može verovati u potpunosti su nakupci koji preprodaju sadnice na pijacama.
Jedna od osobina koje treba znati kad su u pitanju visoki četinari jeste koji je tempo rasta (spororastući ili brzorastući). Zatim, koliko idu u visinu, jer neki rastu do 15 metara, a ima ih koji mogu narasti i 30 metara. Tu je i pitanje oblika krošnje koja može biti piramidalna, a neke vrste kao kedar imaju i nepravilnu krošnju. Poslednja razlika koju ću spomenuti, ali ne i najmanje bitna jeste koju nijansu zelene boje imaju četine. To delom zavisi da li se drvo nalazi na osunčanom mestu ili u hladovini.
Popularni visoki četinari
Treba imati u vidu da svaki od četinara koji ovde predstavljamo, možemo naći i u nekim varijetetima koji se međusobno razlikuju. Biljke iz ove grupe se dosta često koriste za bonsai, ali to je tema za neki poseban tekst. Prilikom upoznavanja sa vrstama visokih četinara uglavnom nailazimo na slike odraslog drveća (tako je i u ovom tekstu), ali računajte da su ta stabla sa slika najčešće stara par decenija.
Crni bor (Pinus nigra) je veoma cenjena vrsta, spada u srednje rastuće sa prirastom od 30 cm tokom jedne godine. Što se tiče visine može se svašta čuti i pročitati, ali ono što možete očekivati je između 25 - 30 metara. Boja iglica mu je tamnije zelena, što je delom i poreklo njegovog imena.
Odlikuje ga ravan rast stabla, a boja kore je tamnija u odnosu na druge borove. Uglavnom se sadi kao pojedinačno drvo, sa izuzetkom parkova gde može biti posađen u grupi od nekoliko stabala.
Beli bor (Pinus sylvestris) je vrsta koja ima manje gustu krošnju od crnog bora, a iglice su kraće i malo svetlije. U prirodi raste na većim nadmorskim visinama, dok na nižim nadomskim visinama uspeva samo uz redovne mere nege čoveka. Stablo mu je izvijeno i to je još jedna razlika u odnosu na crni bor.
Jedan od poznatijih varijeteta jeste zlatni bor (Pinus silvestris Variegata Zlatiborica), a taj varijetet je veoma raširen na terenima Zlatibora. Ova vrsta takođe spara u srenje rastuće, a u visinu obično ide do 30 metara.
Kedar (Cedrus) je vrsta koja je iz porodice borova. Osnovnu vrstu karakteriše široka i nepravilna krošnja, ali ima nekih varijeteta koji imaju u nekoj meri formiran i piramidalan oblik krošnje.
U rasadnicima se može naći dosta podvrsta i varijeteta, a neki od njih su: Libanski kedar, Atlas kedar, Himalajski kedar, Evropski kedar, Sibirski kedar, Koreanski kedar. Pored ovih vrsta tu je i dosta varijeteta, pa je izbor zaista širok. Međutim ne može se baš sve to nabaviti u rasadnicima ukrasnog bilja na ovim prostorima.
Jela (Abies alba) je najčešće spominjano drvo kada se na ovim prostorima govori o zimzelenim četinarima. Zbog slabijeg poznavanja vrsta, ljudi sve što liči na nju nazivaju jelka. Da bi brže rasla u visinu potrebno je posaditi je na osunčanom i svetlom mestu, a time se postiže i lepši oblik krošnje.
Na žalost jela spada u grupu četinara kojoj baš ne odgovara gradsko područje iz razloga što je osetljiva na industrisko zagađenje. U slučaju da se nalazite bliže centru grada možete razmisliti o sadnji nekog drugog drveta. Postoji veliki broj varijeteta, ali uglavnom svi zahtevaju nezagađen vazduh za dobro napredovanje i rast.
Duglazija (Pseudotsuga menziesii) je kod nas manje poznata vrsta iako ima dosta pozitivnih osobina. Poreklom je iz Severne Amerike, a doneta je u Evropu jer je brzorastuća vrsta. Vremenom je postala cenjena i za uređenje vrtova.
Krošnja je piramidalna, dok su iglice mekane. Zbog svoje forme je preporučuju za vetrozaštitne pojaseve, ali dobro izgleda i kada se pojedinačno zasadi. Kao i kod ostalog četinarskog drveća koje se koristi u uređenju vrtova, i duglazija ima varijetete.
Smrča (Picea) je jedna od vrsta koja se često meša sa jelom (Abies alba), razlog za to je uglavnom što imaju sličan oblik krošnje. Postoji veliki broj vrsta, na ovim prostorima je najviše zastupljena Evropska smrča (Picea abies (L.), ali se u rasadnicima može nabaviti zaista mnogo različitih varijeteta.
Kada govorimo o četinarskom drveću za dvorište, ovo je forma kako ljudi zamišljaju četinare. Varijetet smrče - Picea pungens 'Glauca' je veoma popularan zbog svojih srebrnasto pavih iglica, pa se i često naziva srebrna smrča.
Tuja (Thuja occidentalis) je zimzeleno četinarsko drvo iz porodice čempresa. Ova vrsta je uglavnom poznata po velikom broju varijeteta koji su nižeg rasta, pa se o njoj ređe razmišlja kao o opcija kad treba neko visoko drvo.
Prilikom kupovine se dobro raspitajte koja je očekivana visina za varijetet koji kupujete, te za oblik krošnje. Naravno na sam oblik krošnje se kod tuja može dodatno uticati orezivanjem, jer se može formirati izgled kakav želimo.
Ariš (Larix) je zanimljiv jer spada u četinare, ali nije zimzeleno drvo. U jesen mu iglice na granama polako žute i opadaju, a u proleće rastu nove. Ovo nije neka velika mana, pošto unosi dodatnu boju tokom jeseni u vrt. U ponudi su uglavnom tri vrste: Evropski ariš, Japanski ariš i Sibirski ariš, koji se mogu dodatno deliti prema varijetetima.
Kod krošnje u osnovnom izgledu je karakteristično da su vršne grane usmerene prema gore, dok su one niže horizontalne. Postoje varijeteti sa granama povijenim prema dole.
Ovim nisu navedene sve zimzečene i četinarske vrste koje se mogu uspešno gajiti u ovim klimatskim uslovima. Naveli smo samo nekoliko vrsta, međutim oni dolaze u brojnim varijetetima, pa svako može naći drvo koje će se lepo uklopiti u zelenilo dvorišta. Za kraj još da napomenem da kupujete od ozbiljnih prodavaca, da se ne iznenadite nakon nekoliko godina kad vidite da vaša biljka izraste u nešto sasvim drugo.